My own, crazy world...

Početak

2010/08/07,23:57

Znam da tebe od sad više nema,

Da mi na ulici možda nećeš ni otpozdraviti,

I znam da za mene samoća sad već gozbu sprema,

Ali ne zna ona da joj se neću pokoriti.

Idem dalje, duboko svesna bola tog,

Zaboravljam tugu, gubitke teške

Prelazim hrabro preko mosta života svog.

Napokon, silazim sa te nesigurne vrteške!

Brišem prošlost svoju

Počinjem život novi

Moj svet bojim u vedriju boju

Iz stiska puštaju me tvoji okovi...

Ovo je jedna tako stara pesma... Šta se sve ne nadje kada odlučiš da spremiš svoju Hirošimu (spavaću sobu)! :)

Kuda?

2010/08/07,16:30

Kuda vode ovi puti?

Da l' ka uspehu, sreći ili, možda, smrti?

Gde završavaju ove uske staze

I zašto po njima samo najbedniji gaze?

Da li iko sluti

Kamo nas vodi ovaj svet?

Da li preko sedam mora

Da li preko sedam gora

Zaista vodi lastavičin let?

Il' je čitav ovaj život samo laža šarena

Za one poput nas pametno stvorena?

Zato nam samo snovi ostaju

Ostaju da ohrabruju.

Al' da li vredi snove sanjati

I u moru njih ceo život proživeti?

Samo takvi vole

2010/08/06,20:39

Pricaju, pricaju ljudi

Da smo cudni, cak i ludi!

Pricaju, ali ne znaju

Da magiju u sebi samo takvi imaju.

Pricaju, pricaju ljudi

Da smo preke cudi.

Pricaju, ali ne znaju

Da samo takvi u nebo znaju da se vinu.

Samo takvi sanjaju,

Samo takvi znaju da vole.

Samo takvi mastaju,

Samo takvi umeju strasno da bole.