Danas sam shvatila da se, dok hodam centrom grada, parkom ili ,jednostavno, svojom ulicom, osvrcem za nekim ljudima, ili ne skidam pogled sa nekih koji slobodno koracaju ispred mene, ni ne sluteci da je neciji pogled cvrsto prikovan za njih. Ne... Nisam ja jedna od onih koji neprestano blenu u neku osobu i razmisljaju: "Boze, gledaj kako se obukao/la, gledaj kakvu odvratnu frizuru ima...". Prosto, nekada imam zelju da razmatram bas te ljude i cinjenicu da zivim u 21. veku, a to mi je najlakse da uradim tako sto cu samo pogledati oko sebe.
Vec u jednom krugu od 360 stepeni nacicu bar jednu zenu ili devojku koja se u sred bela dana muci u neudobnim cipelama i odeci koja je, zapravo, iskljucivo namenjena izlascima. U tom istom krugu, nacicu momka koji hoda drzeci ruke pola metra odvojene od svog tela kako bi pokazao koliko vremena provodi u teretani. A tu ce se jos naci i nekog ko je u ONOM stilu... Njemu cu posvetiti malo vise paznje - najbolji primer je smesten u vreme van raspusta... Za vreme velikog odmora u skoli, izlazim napolje da kupim uzinu. Taman kada se obradujem svezem vazduhu posle 45 minuta provedenih u malenoj ucionici punoj djaka, shvatim da sam se nasla u oblaku gustog, neprijatnog dima cigareta. A onda zapazim da on dolazi od strane grupe onih lepih, zgodnih devojaka obucenih u sporty odecu poznate marke koja im podize samopouzdanje, a bogami, nazalost, i ugled u tom... da tako kazem - burzujskom drustvu... I onda se zgrozim!
Nije lose imati puno prijatelja, nije lose znati da si dovoljno privlacan/na da za jedno vece mozes da privuces u svoju paukovu mrezu vise od pet ljudi, ali da li je to stvarno vredno tolikih gubitaka i rizika? Da li je stvarno potrebno da posedujem markiranu odecu i unosim u sebe supstance koje ce me jednoga dana ubiti zarad gomile ljudi koji ce u stvari, uglavnom, pricati lose o meni cim nestanem iz njihovog vidokruga? A ipak, moguce je pronaci i manju grupicu ljudi koji ce te postovati i voleti zbog toga ko si... Treba se malo potruditi, ali ni to nije nemoguce.
I tako, dok ja prolazim ulicom, osecam se blazeno kada naidje neki unikat sa dugom kosom u sirokoj, crnoj majici sa printom grupe "AC-DC", u izbledelim farmerkama i sa prljavim, pocepanim starkama na nogama. Unikat koji se zaglavio u svetlim godinama glam rock-a, u tzv. veselim sedamdesetim... Znam da je nemoguce vratiti se u godine kada klasne razlike, razlike po ukusima i ostale nisu bile bitne mladima, ali nikom nije zabranjeno da se istakne svojom naklonoscu prema tom dobu. Smatracemo to vremeplovom u nas sopstveni, ludi svet...
| « | Avgust 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Maj 2011 [1]
- April 2011 [2]
- Mart 2011 [2]
- Avgust 2010 [9]
