Poslednjih nekoliko dana mog zivota se sastoji iz razgovora koje sam jos mnogo ranije prestala da brojim, iz saveta koje vise nisam sposobna ni da slusam, a kamo li da ih upotrebim. Zapravo, na pragu sam da donesem veliku odluku u zivotu. Odluku koja mi moze uciniti neopisivo dobro, sto ja smatram da se hoce desiti, ali moze se zbiti i ono suprotno, ni to ne uklanjam iz opcija. Moze se desiti da se osecam unisteno. Spusteno do samog dna. Moze biti da iz legla kobri prelazim u leglo poskoka! Ali da li ste ikada osetili neku vrstu topline u telu kada samo razmisljate o nekom svom cilju, o nekim idealima koji su nam na dohvatu ruke? Ali ja ne zelim da mi neko otme loptu u trenutku kada zamahnem nogom! Zelim da sa jedne strane cujem taj usklik pobede od strane mojih navijaca, dok sa druge strane stoje oni pokunjenih lica, strazari zatvora u koji pokusavaju da pretvore moj zivot. Ali, priznajem, oni koji pokusavaju me sputaju, iako u tome ne uspevaju, znaju da mi uliju strah od predstojeceg. Zbog toga sada na svaku lepu misao, kacim posledice, zbog toga ne mogu srecno da potrcim ka svome cilju, vec mu prilazim grcevito i uzdrzano.
A imam takvu zelju da me samo puste! Da me ostave, makar i unistila svoj zivot! Ili makar da mi daju jedan dan odmora... Jedan dan vremena da se opustim u zelenoj travi, medju zutim maslaccima i belim radama, da pogledam u plavo nebo, da razaznajem oblike belih oblaka. Zelim da ostanem napolju kada pada kisa i udaraju gromovi, da se suocim sa svime. Zelim da, makar na jedan dan, vidim sta stvarno znaci ziveti svoj zivot, slobodan zivot u kom me niko nece nadgledati, u kom ce me podrzati bar u onim, za mene, najbitnijim odlukama i prici mi kao pravi prijatelji...
| « | Avgust 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Maj 2011 [1]
- April 2011 [2]
- Mart 2011 [2]
- Avgust 2010 [9]
