Nekada pomislim da sam na pravom putu ka sreći. Da taj put zapravo postoji, i da ja stojim na njemu. Da me svetlost sreće poziva ka sebi, a ja sam na korak-dva od nje. Ali, ne znam zbog čega, naprasno se svetlo ugasi, ja prestajem da vidim put. Staza je još uvek tu, ali ništa napred ne vidim sem mraka. Mrklog mraka koji obavija i svetlost koja se prethodno nalazila na istom mestu, i stazu, i mene... I spolja i iznutra. Osećam se kao obična tama. Ničega posebnog nema u meni, na meni... Ništa ne vidim oko sebe sem tame. I tada prestajem da verujem. Nada i vera se gase zajedno sa onim svetlom koje je stajalo na kraju puta sreće.
I saveti nisu ništa novo za mene. Dobijala sam ih na hiljade. I pokušavala da ih upotrebim na ovaj ili onaj način, ali bezuspešno. Znam, ni za koga nije novost da je život težak, nije ni za mene, ali nekada zastanem i ne mogu da ne primetim da ipak postoje nemoguće stvari na ovom svetu. Kada se nađem na tom obasjanom putu ka svemu lepom, kada pokušam da se zaputim ka tamo, imam osećaj da bih ičak mogla i leteti! Šta?! Mogu skočiti sa zgrade, i leteću, zar ne? Možda neću najlepše završiti, ali i leteti je ipak moguće! Eto, na takav način razmišljam kada se ne sećam ničega lošeg na ovom svetu. A onda, kada se taj, već pomenuti, put pretvori u onu mračnu stazu sa korovima oko nje i strašnim zvucima koji se čuju sa ne tako velike daljine, ne mislim na letenje. U glavi mi je onda samo slika tog pada. Let prođe istom brzinom kao i u realnosti - u sekundi. I ništa onda više nije važno. Samo kraj.
I ne želim prolaziti kroz život kao pesimista. Ali stvarno je nekad teško ne videti sve zlo koje se dešava u svetu. Počevši od sitnijih detalja poput nebrige o društvu, sredini, pa dok ne dodjemo do mučenja, ubistava, bolesnih umova... I sve vremenom postaje još strašnije, još bolnije! A mnogima to nije važno. Vide sve to, ali ništa ne preduzimaju. I umesto da ovaj svet teraju ka onom svetlu, da živimo makar malo boljim životima, kao da se trude da svi polako pređemo na onu stazu sa korovima oko nje i strašnim zvucima koji se čuju sa ne tako velike daljine. I među ljudima vlada nesloga, bes, jad i tuga...
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Maj 2011 [1]
- April 2011 [2]
- Mart 2011 [2]
- Avgust 2010 [9]
